What would you like to search for?

divlje vrste
© Tomas Hulik

Širom sveta radimo na zaštiti najpoznatijih životinjskih vrsta, uključujući tigrove, nosoroge, polarne medvede i slonove, kao i za vraćanje njihovih populacija u divljinu. U našem regionu žive mnoge fantastične životinje. Želimo da ih sačuvamo i zaštitimo i poboljšamo odnos između ljudi i naših divljih vrsta: vuka, risa i medveda.

ŽIVOT U DIVLJINI

Našu planetu delimo sa milionima vrsta biljaka i životinja, raznovrsnom prirodom koja obogaćuje naš život na više načina. Priroda je izvor nadahnuća i obezbeđuje nam sve što nas život čini mogućim: vazduh, vodu, hranu, vlakna, građevinski materijal, lekove, energiju, plodno tlo, rekreaciju.

Biljni i životinjski svet ključan je za osetljivu mrežu prirode, ali je i ozbiljno ugrožen zbog uticaja ljudi na životnu sredinu. To uključuje gubitak staništa, prekomernu eksploataciju i ilegalnu trgovinu, na lokalnom i međunarodnom nivou. Prema WWF-ovom „Izveštaju o životu na planeti“ za 2018. godinu, u samo nešto više od 40 godina, došlo je do zapanjujućeg pada populacije sisara, ptica, riba, gmizavaca i vodozemaca od 60%. To uništavanje prirode moramo preokrenuti i stvoriti budućnost u kojoj će broj divljih životinja ponovo rasti.

Naš region je područje spektakularne biološke raznovrsnosti, sa 7000 do 8000 morskih vrsta, više od 50% svih ptica u Evropi i više od 400 novih beskičmenjaka otkrivenih u dinarskom kršu samo u poslednjoj deceniji. Odlučni smo da zaštitimo prioritetne vrste kao što su naši veliki mesožderi (mrki medved, vuk i ris), morski sisari, ajkule, raže, korali, ptice grabljivice, kečige i čovečije ribice.
 

ŠTA RADIMO

Zaštita divljeg sveta je osnova naše misije. Usredsredili smo se na zaštitu populacija nekih od najvažnijih svetskih vrsta. Gotovo 60 godina pronalazimo rešenja koja će spasiti čudesan spektar živog sveta na našoj planeti primenom najbolje raspoložive nauke i uskim radom sa lokalnim zajednicama.

U našem regionu, zajedno sa našim partnerima, radimo na razvijanju svesti o potrebi suživota ljudi i divljih životinja uz istovremeno održavanje dragocene ravnoteže. Druga velika pretnja toj ravnoteži je kriminal povezan s divljim životinjama i dajemo sve od sebe da to zaustavimo.

Do 2030. godine želimo da vidimo da se sa 30% svetske površine upravlja na način koji brine o biljnom i životinjskom svetu u zaštićenim područjima, kao što su nacionalni parkovi ili ona kojima upravljaju lokalne zajednice. Radimo sa vladinim agencijama, naučnicima i lokalnim stanovnicima kako bismo povećali broj područja kojima se dobro upravlja.

ŠTA TI MOŽEŠ UČINITI?

Biljni i životinjski svet neophodan je za život na našoj planeti. Pomozi nam da spasimo fantastična stvorenja ovog sveta. Možemo to zajedno!
 

DONIRAJ
Da li znaš?

Ser Dejvid Atenborou je izabrao čovečiju ribicu među deset bića koja bi poveo na svoju barku i tako spasao od izumiranja, objašnjavajući da je to jedinstveni primer prilagođavanja u prirodi.

© Petra Konrad Kovač, CBSS arhive
null